ПРИЧЕ О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ
ПРИЧЕ О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ
Поводом „Розе фебруара“, месеца борбе против вршњачког насиља, ученици из одељења са потешкоћама у развоју су били веома креативни и са својом психологицом Виолетом Пивнички су измаштали и испричали приче о вршњачком насиљу. Сваку причу инспирисала је једна слика коју им је донела. Приче су настале заједнички, а сваки ученик је дао свој допринос. Милена, лични пратилац нашег другара, записивала је сваку реченицу.
Све три приче имају срећан крај.
Матеус
Дечак Матеус има 14 година и живи у Жагубици. Иде у 8. разред ОШ „Јован Јовановић Змај“. Матеуса сваки дан у школи деца малтретирају. Ругају му се јер носи наочаре и розе мајицу. Један дан су га срушили на под и гађали папирима. Он се тада осећао тужно, разочарано, уплашено и усамљено. Један дечак из разреда је отишао код психолога и пријавио насиље. Психолог им је помогао да увиде своју грешку. Деца су се Матеусу извинила и загрлила га. Он им је опростио и био је најсрећнији дечак на свету.
Анабела
Девојчица Анабела има 12 година и живи у Шапцу. Иде у 6. разред основне школе. Сваки дан доживљава психолошко и дигитално насиље. Деца из разреда јој се сваки дан ругају да је сиромашна. Пишу јој ружне поруке и исмевају је због поцепаних панталона и патика.
Она те поруке добија на мејл кад у школи имају информатику. Неки јој се ругају и што је сироче и живи у хранитељској породици.
Анабела се осећа тужно, разочарано, усамљено и пуно плаче. Обратила се за помоћ Мари, другарици из клупе и другу Данијелу. Они су је утешили и рекли јој да ће јој помоћи. На часу су са разредном разговарали о том проблему. Разредна им је рекла да то није лепо и да не смеју никога да вређају.
Другари су се Анабели извинили, она је прихватила. После су сви заједно отишли на пикник.
Кристина
Девојчице Јована, Кристина и Милица имају 9 година и иду у трећи разред. Јована и Милица се стално подсмевају Кристини и причају јој „иза леђа“. Говоре о њој лажи, а некада чак и псују. Оговарају је што родитељи немају новца да јој уплате тренинге у одбојкашком клубу. Кристина се осећа тужно и одбачено.
На часовима физичког она стално даје поене у одбојци, а оне не. Љубоморне су на Кристину. Девојчица то више није могла да трпи и пожалила се наставнику физичког. Он је јако изгрдио Јовану и Милицу и рекао да то није било лепо од њих. Кристина им је опростила и показала им је како да буду боље у одбојци. Касније је у животу постала врхунска одбојкашица и играла је у
клубу у Француској.
Аутори измаштаних прича: Ружица Јаношев, Бошко Буревић, Михајло Тахири, Младен Јаношев, Леонардо Ђорђевић, Ајша Рустеми, Елмедин Рустеми, Даниел Новаковић, Деса Јаношев и Марица Видаков.