Метод рада -есеј
Индивидуално учење или учење по мери детета, јесте одличан начин да дечија креативност дође до изражаја. Ако узмемо у обзир да није сваки садржај прилагодљив индивидуалном учењу, на који начин подстицати индивидуално учење у географији?Мој предлог и оно што ја радим са својим ученицима јесте писање есеја. На овај начин ученици се подстичу на истраживање, самостални рад и креативност-то је оно што желим да постигнем, да чујем њихов глас, њихов став, уочим њихов начин рада.
Како ја ово спроводим:
1. По плану и програму обрадимо Африку у седмом разреду. Прво општи преглед Африке, а затим регије Африке кроз групни рад и презентације где су обавезно укључене неме карте, тематске карте, текст, фотографије. Значи имају општу слику о континенту, а наравно они који се више залажу и ширу слику. Кроз целокупан процес учења садржаја о Африци истичем кључне појмове за сваку регију, као и то да је целокупан континент пун контраста.
2. Следећи корак је увођење ученика у писање есеја: како се то ради, на шта треба да обрате пажњу,како истражити додатни садржај, како дати своје мишљење, зашто је потребно анализирати, упоредити, а не само репродуковати садржај-јер од тог начина писања наравно зависи и оцена.
Наравно материјал како написати добар есеј користе наставници и прилагоде га узрасту ученика. Такође неколико тема наставних осмишљава и нуди ученицима да бирају, остави им довољно времена за рад.
3. Моји ученици ми могу предати есеј мејлом или у рукопису до договореног датума. Ја оценим, саопштим оцену уз образложење шта је било добро, а шта је потребно поправити. Врло је важно у овом случају да ученици добију повратну информацију , да изврше самоевалуацију, као и да наставник изврши евалуацију саме методе рада писања есеја.
Шта се још постиже овим начином рада? Ученици се упознају са новом методом рада која ће неколицини њих сигурно требати у даљем школовању. А то значи оспособити ученике за целоживотно учење и самосталан рад- није ли то циљ савременог образовања?
Индивидуално учење или учење по мери детета, јесте одличан начин да дечија креативност дође до изражаја. Ако узмемо у обзир да није сваки садржај прилагодљив индивидуалном учењу, на који начин подстицати индивидуално учење у географији?Мој предлог и оно што ја радим са својим ученицима јесте писање есеја. На овај начин ученици се подстичу на истраживање, самостални рад и креативност-то је оно што желим да постигнем, да чујем њихов глас, њихов став, уочим њихов начин рада.
Како ја ово спроводим:
1. По плану и програму обрадимо Африку у седмом разреду. Прво општи преглед Африке, а затим регије Африке кроз групни рад и презентације где су обавезно укључене неме карте, тематске карте, текст, фотографије. Значи имају општу слику о континенту, а наравно они који се више залажу и ширу слику. Кроз целокупан процес учења садржаја о Африци истичем кључне појмове за сваку регију, као и то да је целокупан континент пун контраста.
2. Следећи корак је увођење ученика у писање есеја: како се то ради, на шта треба да обрате пажњу,како истражити додатни садржај, како дати своје мишљење, зашто је потребно анализирати, упоредити, а не само репродуковати садржај-јер од тог начина писања наравно зависи и оцена.
Наравно материјал како написати добар есеј користе наставници и прилагоде га узрасту ученика. Такође неколико тема наставних осмишљава и нуди ученицима да бирају, остави им довољно времена за рад.
3. Моји ученици ми могу предати есеј мејлом или у рукопису до договореног датума. Ја оценим, саопштим оцену уз образложење шта је било добро, а шта је потребно поправити. Врло је важно у овом случају да ученици добију повратну информацију , да изврше самоевалуацију, као и да наставник изврши евалуацију саме методе рада писања есеја.
Шта се још постиже овим начином рада? Ученици се упознају са новом методом рада која ће неколицини њих сигурно требати у даљем школовању. А то значи оспособити ученике за целоживотно учење и самосталан рад- није ли то циљ савременог образовања?
Индивидуално учење или учење по мери детета, јесте одличан начин да дечија креативност дође до изражаја. Ако узмемо у обзир да није сваки садржај прилагодљив индивидуалном учењу, на који начин подстицати индивидуално учење у географији?Мој предлог и оно што ја радим са својим ученицима јесте писање есеја. На овај начин ученици се подстичу на истраживање, самостални рад и креативност-то је оно што желим да постигнем, да чујем њихов глас, њихов став, уочим њихов начин рада.
Како ја ово спроводим:
1. По плану и програму обрадимо Африку у седмом разреду. Прво општи преглед Африке, а затим регије Африке кроз групни рад и презентације где су обавезно укључене неме карте, тематске карте, текст, фотографије. Значи имају општу слику о континенту, а наравно они који се више залажу и ширу слику. Кроз целокупан процес учења садржаја о Африци истичем кључне појмове за сваку регију, као и то да је целокупан континент пун контраста.
2. Следећи корак је увођење ученика у писање есеја: како се то ради, на шта треба да обрате пажњу,како истражити додатни садржај, како дати своје мишљење, зашто је потребно анализирати, упоредити, а не само репродуковати садржај-јер од тог начина писања наравно зависи и оцена.
Наравно материјал како написати добар есеј користе наставници и прилагоде га узрасту ученика. Такође неколико тема наставних осмишљава и нуди ученицима да бирају, остави им довољно времена за рад.
3. Моји ученици ми могу предати есеј мејлом или у рукопису до договореног датума. Ја оценим, саопштим оцену уз образложење шта је било добро, а шта је потребно поправити. Врло је важно у овом случају да ученици добију повратну информацију , да изврше самоевалуацију, као и да наставник изврши евалуацију саме методе рада писања есеја.
Шта се још постиже овим начином рада? Ученици се упознају са новом методом рада која ће неколицини њих сигурно требати у даљем школовању. А то значи оспособити ученике за целоживотно учење и самосталан рад- није ли то циљ савременог образовања?
Индивидуално учење или учење по мери детета, јесте одличан начин да дечија креативност дође до изражаја. Ако узмемо у обзир да није сваки садржај прилагодљив индивидуалном учењу, на који начин подстицати индивидуално учење у географији?Мој предлог и оно што ја радим са својим ученицима јесте писање есеја. На овај начин ученици се подстичу на истраживање, самостални рад и креативност-то је оно што желим да постигнем, да чујем њихов глас, њихов став, уочим њихов начин рада.
Како ја ово спроводим:
1. По плану и програму обрадимо Африку у седмом разреду. Прво општи преглед Африке, а затим регије Африке кроз групни рад и презентације где су обавезно укључене неме карте, тематске карте, текст, фотографије. Значи имају општу слику о континенту, а наравно они који се више залажу и ширу слику. Кроз целокупан процес учења садржаја о Африци истичем кључне појмове за сваку регију, као и то да је целокупан континент пун контраста.
2. Следећи корак је увођење ученика у писање есеја: како се то ради, на шта треба да обрате пажњу,како истражити додатни садржај, како дати своје мишљење, зашто је потребно анализирати, упоредити, а не само репродуковати садржај-јер од тог начина писања наравно зависи и оцена.
Наравно материјал како написати добар есеј користе наставници и прилагоде га узрасту ученика. Такође неколико тема наставних осмишљава и нуди ученицима да бирају, остави им довољно времена за рад.
3. Моји ученици ми могу предати есеј мејлом или у рукопису до договореног датума. Ја оценим, саопштим оцену уз образложење шта је било добро, а шта је потребно поправити. Врло је важно у овом случају да ученици добију повратну информацију , да изврше самоевалуацију, као и да наставник изврши евалуацију саме методе рада писања есеја.
Шта се још постиже овим начином рада? Ученици се упознају са новом методом рада која ће неколицини њих сигурно требати у даљем школовању. А то значи оспособити ученике за целоживотно учење и самосталан рад- није ли то циљ савременог образовања?
Индивидуално учење или учење по мери детета, јесте одличан начин да дечија креативност дође до изражаја. Ако узмемо у обзир да није сваки садржај прилагодљив индивидуалном учењу, на који начин подстицати индивидуално учење у географији?Мој предлог и оно што ја радим са својим ученицима јесте писање есеја. На овај начин ученици се подстичу на истраживање, самостални рад и креативност-то је оно што желим да постигнем, да чујем њихов глас, њихов став, уочим њихов начин рада.
Како ја ово спроводим:
1. По плану и програму обрадимо Африку у седмом разреду. Прво општи преглед Африке, а затим регије Африке кроз групни рад и презентације где су обавезно укључене неме карте, тематске карте, текст, фотографије. Значи имају општу слику о континенту, а наравно они који се више залажу и ширу слику. Кроз целокупан процес учења садржаја о Африци истичем кључне појмове за сваку регију, као и то да је целокупан континент пун контраста.
2. Следећи корак је увођење ученика у писање есеја: како се то ради, на шта треба да обрате пажњу,како истражити додатни садржај, како дати своје мишљење, зашто је потребно анализирати, упоредити, а не само репродуковати садржај-јер од тог начина писања наравно зависи и оцена.
Наравно материјал како написати добар есеј користе наставници и прилагоде га узрасту ученика. Такође неколико тема наставних осмишљава и нуди ученицима да бирају, остави им довољно времена за рад.
3. Моји ученици ми могу предати есеј мејлом или у рукопису до договореног датума. Ја оценим, саопштим оцену уз образложење шта је било добро, а шта је потребно поправити. Врло је важно у овом случају да ученици добију повратну информацију , да изврше самоевалуацију, као и да наставник изврши евалуацију саме методе рада писања есеја.
Шта се још постиже овим начином рада? Ученици се упознају са новом методом рада која ће неколицини њих сигурно требати у даљем школовању. А то значи оспособити ученике за целоживотно учење и самосталан рад- није ли то циљ савременог образовања?
Индивидуално учење или учење по мери детета, јесте одличан начин да дечија креативност дође до изражаја. Ако узмемо у обзир да није сваки садржај прилагодљив индивидуалном учењу, на који начин подстицати индивидуално учење у географији?Мој предлог и оно што ја радим са својим ученицима јесте писање есеја. На овај начин ученици се подстичу на истраживање, самостални рад и креативност-то је оно што желим да постигнем, да чујем њихов глас, њихов став, уочим њихов начин рада.
Како ја ово спроводим:
1. По плану и програму обрадимо Африку у седмом разреду. Прво општи преглед Африке, а затим регије Африке кроз групни рад и презентације где су обавезно укључене неме карте, тематске карте, текст, фотографије. Значи имају општу слику о континенту, а наравно они који се више залажу и ширу слику. Кроз целокупан процес учења садржаја о Африци истичем кључне појмове за сваку регију, као и то да је целокупан континент пун контраста.
2. Следећи корак је увођење ученика у писање есеја: како се то ради, на шта треба да обрате пажњу,како истражити додатни садржај, како дати своје мишљење, зашто је потребно анализирати, упоредити, а не само репродуковати садржај-јер од тог начина писања наравно зависи и оцена.
Наравно материјал како написати добар есеј користе наставници и прилагоде га узрасту ученика. Такође неколико тема наставних осмишљава и нуди ученицима да бирају, остави им довољно времена за рад.
3. Моји ученици ми могу предати есеј мејлом или у рукопису до договореног датума. Ја оценим, саопштим оцену уз образложење шта је било добро, а шта је потребно поправити. Врло је важно у овом случају да ученици добију повратну информацију , да изврше самоевалуацију, као и да наставник изврши евалуацију саме методе рада писања есеја.
Шта се још постиже овим начином рада? Ученици се упознају са новом методом рада која ће неколицини њих сигурно требати у даљем школовању. А то значи оспособити ученике за целоживотно учење и самосталан рад- није ли то циљ савременог образовања?
Индивидуално учење или учење по мери детета, јесте одличан начин да дечија креативност дође до изражаја. Ако узмемо у обзир да није сваки садржај прилагодљив индивидуалном учењу, на који начин подстицати индивидуално учење у географији?Мој предлог и оно што ја радим са својим ученицима јесте писање есеја. На овај начин ученици се подстичу на истраживање, самостални рад и креативност-то је оно што желим да постигнем, да чујем њихов глас, њихов став, уочим њихов начин рада.
Како ја ово спроводим:
1. По плану и програму обрадимо Африку у седмом разреду. Прво општи преглед Африке, а затим регије Африке кроз групни рад и презентације где су обавезно укључене неме карте, тематске карте, текст, фотографије. Значи имају општу слику о континенту, а наравно они који се више залажу и ширу слику. Кроз целокупан процес учења садржаја о Африци истичем кључне појмове за сваку регију, као и то да је целокупан континент пун контраста.
2. Следећи корак је увођење ученика у писање есеја: како се то ради, на шта треба да обрате пажњу,како истражити додатни садржај, како дати своје мишљење, зашто је потребно анализирати, упоредити, а не само репродуковати садржај-јер од тог начина писања наравно зависи и оцена.
Наравно материјал како написати добар есеј користе наставници и прилагоде га узрасту ученика. Такође неколико тема наставних осмишљава и нуди ученицима да бирају, остави им довољно времена за рад.
3. Моји ученици ми могу предати есеј мејлом или у рукопису до договореног датума. Ја оценим, саопштим оцену уз образложење шта је било добро, а шта је потребно поправити. Врло је важно у овом случају да ученици добију повратну информацију , да изврше самоевалуацију, као и да наставник изврши евалуацију саме методе рада писања есеја.
Шта се још постиже овим начином рада? Ученици се упознају са новом методом рада која ће неколицини њих сигурно требати у даљем школовању. А то значи оспособити ученике за целоживотно учење и самосталан рад- није ли то циљ савременог образовања?